Shut your eyes and sing to me...

Gušteri.

09/15/2009

Gušteri ili prvaci gimnazije. Ja ih volim zvati i štakori, ali zvanična titula koju imaju već godinama svi prvaci je gušteri. Nerviraju me.

Zbog njih se osećam jebeno staro, većinom su ružni i maleni(ili sam ja sa svojih 1,80 prevelika? Nešto od toga...) i iiizgubljeni. Lutaju hodnicima, traže fiziku u staroj zgradi (gimnazija se sastoji od 2 zgrade, stara zgrada je za društvene nauke, paviljon za prirodne) i stoput na dan pitaju gde je šta. U mp3 i nazad, milion puta im je objašnjeno šta je gde, kako mogu biti toliko smotani? 

I tako ne znaju da se hoda desnom stranom stepenica, stalno prave zastoje, pa za 5minuta ne stigneš ni izaći napolje, a kamoli izaći napolje i popušiti cigaretu. Štakori mali. 

A onda, moj ooomiljeni deo dana. Dolazak na autobusku, čekanje busa i put kući. 

"Joj, ovde je tako teško, profesori su tako strogi, mnogo nas je, gimnazija je velika, ima puno stepenica, taj i taj nas muči, plus milion drugih žalopojki o gimnaziji."

I svi ti njihovi izgubljeni pogledi i zurenje. 

Ju, ona ima šarene stvari na sebi. Ju, ona ima veliku torbu. Ju, ona je maturant već. Ju, ja hoću da budem kao ona kad budem u 4.razredu. Ju, ona se neprestano smeje. Ju, ona peva neku dečju pesmicu. Ju, ona puši. Ju, ona se druži sa onom devojčicom koja izgleda kao dečko. Ju, čuo sam da je ona bila skoro ćelava. Ju, ona ima sve petice celu gimnaziju. Ju, ona priča sa profesorkom na odmoru i smeje se. Ju, nju sam videla u izlasku i bila je sa nekim dečkom. Ju, njen bivši priča da je ona bila kučka na raskidu. Plus milion Ju. I ovo sve je samo na moj račun rečeno, pitam se odakle im toliko informacija.  Highlight je kada me neko od štakora doda na facebooku na osnovu toga što idemo u istu školu.

A oni svi isti, kao jedan. Pogrbljeni, mali, u istoj odeći, sa ruksacima. Mogli su komotno u uniforme da ih stave. Plaše se da će ih neko od profesora proceniti po odeći pa se oblače u klasiku. Katastrofa.

Sve u svemu, svake nove prvake mrzim. Barem dok ne prestanu da zure i dok ne nauče pravila. 

(I da, svesna sam da sam i ja pre par godina bila jedna od njih, ja sam svoje prošla, verovatno su i mene mrzeli svi stariji, ali ipak... Svake godine su gori i gori.)