Shut your eyes and sing to me...

Prijateljica

08/27/2009

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Odgledah poslednjih par epizoda serije Sex&City. Ponovo sam upala u fayu nedostajanja moje Samanthe, Charlotte, Mirande. Ja nemam 3 fabulozne, sexi, trendi i singl i nisam u tripu da sam Carrie. Ja imam jednu koja je sve to i bez koje ne umem da funkcionišem. Moj odnos sa njom bi se mogao opisati sledećom rečenicom: ono što se meni desilo se nije desilo i nema pravu težinu ako o tome ne zna Ona.

Razlog zašto ja sve ovo pišem je taj što Ona trenutno nije tu i što sve što mi se dešava, se i ne dešava, pošto nemam načina da stalno komuniciram sa njom. Razgovori jednom nedeljno nisu dovoljni.

Anyway, Ona je otišla daleko u periodu kada se kod mene svašta nešto počelo dešavati.  Otišla je par dana nakon što sam ja započela prvu iole ozbiljniju vezu. To sam još nekako i pregurala, bilo je čudno, ceo život smo sve govorile jedna drugoj odmah nakon što se desilo a sada smo morale čekati po nedelju-dve.

Potom sam ja išla na operaciju. Ne opasnu po život, ali ipak sa teškim oporavkom, barem što se tiče mentalnog stanja. I opet nisam imala Nju da joj pričam kroz šta sve prolazim. Nije bilo lako, ali pregurala sam. Tako su nastavile da se ređaju događaji i nikad nisam mogla odmah da je pozovem, već sam morala čekati i biti u strahu da opet neću stići da kažem koliko mi fali, koliko je volim I koliko stvari mi se desilo.

Jedan od nedavnijih događaja kod mene je bio raskid one veze sa početka priče. Veza nije dugo trajala, bila je lepa, ali ja zasada nisam material za veze, pa sam svojevoljno i svesno raskinula. Još uvek mi se više sviđa biti sama, znam da će se to kroz par godina promeniti, ali za sada je to okej. Nije bilo OK što nisam imala Nju da joj pričam sve. Koliko god ja bila OK sa tim raskidom, toliko mi je bilo potrebno pričati o tome sa Njom, da bih ostala OK.

Danas sam u toku mog časa vožnje prisustvovala saobraćajnoj nesreći . Bilo je krvi, letenja, razbijene lobanje, panike, krika. Sve sam to OK podnela, ali stalno sam imala potrebu da kažem Njoj šta mi se desilo. A nisam mogla da je pozovem u tom trenutku. Sve je delovalo nekako sureal, weird I ko zna šta još. 

Pre par dana sam bila sa dečkom, prvi put nakon raskida one veze, bilo mi je super I blahblahblah, ali ništa nije stvarno dok ne kažem Njoj da se desilo.

Juče mi se jeo sir i jela sam sir, i rekla jednoj dobroj, odličnoj drugarici da mi se jeo sir i da sam ga jela a ona me je bledo gledala. Samo Ona razmue sir i svu tu priču sa hranom.

Samo Ona razume moju sreću i radost zbog helanki sa roze leopard dezenom. Samo ona ne smatra moje bubice o baletankama i helankama i šljokicama kao nešto sasvim bezveze već shvata da je to part of me.

Samo ona bi skontala zašto sam ustala u 2 da ovo napišem, samo ona  bi se oduševila sa time da sam u cool majici i da sam stavila naočare za blitinu kao da sam starija žena i kuckala text u krevetu.          

Meni se samo priča sa Njom. Ne sa bilo kime, pričam ja sa mnogo ljudi, koji su mi bliski, ali nisu mi jebeni najbolji prijatelj 15godina od 18 i nisam sa njima pričala poslednjih par godina svaki dan i videla se svaki drugi. Nisam sa njima gledala MTV toplistu iako ne slušam ništa od te muzike, nisam se sa njima ložila na Justina Timberlake-a, nisam sa njima puštala pesme Lennyja Kravitza, dok je on imao koncert u Beogradu, ja bila u Hrvatskoj a ona kod kuće a ipak smo bile zajedno, nisam sa njima prešla preko svake priče o svakom dečku, nisam njima jela tortu, sarmu, šunku, sir, cveklu  i kisele krastavce u 11 uveče niti radila palačinke u kućnim haljinama.

Nedostaje mi. Jedva čekam kraj septembra da mi se vrati. I volim je. Najviše na svetu. Ako je nešto sigurno, onda je to to da je ona moja soulmate. I kao što je jednom rečeno u jednoj seriji, prijateljica će mi biti soulmate a dečaci će biti tu za sve ostalo.